Komplet Manipulacija svešću i Demontaža naroda

/, Sergej Karamurza/Komplet Manipulacija svešću i Demontaža naroda
  • Manipulacija-i-Demontaza

Komplet Manipulacija svešću i Demontaža naroda

2.000,00 RSD

Akcija – Komplet od dva ruska politička bestselera Manipulacija svešću“ i Demontaža naroda“

Opis Proizvoda

Izuzetna vrednost Manipulacije svešću jeste u tome što Sergej Kara-Murza kroz praktične primere pokazuje kako se, upornom manipulacijom, posredstvom javnih glasila (televizija, radio, štampa), kao i svih drugih brojnih raspoloživih načina, vrši osvajanje mozgova ljudi i njihovo svođenje na puku gomilu koja slepo sluša naredbe svoje pseudo političke i ostale elite.

Ruski doktor istorije i metodologije, ali i magistar hemije, Sergej Georgijevič Kara-Murza, dovršio je, na početku poslednje godine prošlog veka, svoju obimnu i iz najmanje dva veoma bitna razloga jako značajnu sociološko – psihološku studiju „Manipulacija svešću“. Osnovni značaj te knjige je u tome što se može koristiti kao neka vrsta praktičnog udžbenika, bilo u negativnom – ukoliko je primenjuju manipulatori, ili pozitivnom smislu – ako služi za odbranu od političke prevare i mešetarenja. Knjiga je važna i zbog širine i dubine zahvata u obradi zadate teme, jer se bavi političkim i drugim manipulacijama u raznim društvenim uređenjima i okolnostima. Kara-Murza u završnom delu svoje knjige, istina, navodi da ona nije „priručnik za praksu manipulisanja“, već prvenstveno sadržaj na osnovu koga svaki čitalac može razmisliti o sopstvenom izboru.
Svet se sada, prema mišljenju Kara-Murze, batrga „između dve vrste životnog ustrojstva“, od kojih jedno jača i ide ka stanju kada ljudsko društvo više neće ni imati bilo kakvog izbora. On dalje objašnjava da će se svet, ako u njemu prevlada rastuća manipulacija svešću, pretvoriti u civilizaciju s ogromnom količinom „stručno“ vođene mase i uskom elitističkom manjinom koja odlučuje o svemu. Konačna pobeda takve opcije zanačila bi, kako ukazuje Kara-Murza, na našoj planeti i u ne tako dalekoj budućnosti, potpunu prevlast manipulacije svešću, kao osnovnog sredstva apsolutne kontrole i vlasti.

Drugi izbor mogu napraviti članovi savremenog ljudskog društva koji ne žele da se potčine rečenoj tehnologiji manipulacije, već će radije izabrati da „plivaju protiv struje“.

Kara-Murza na kraju svoje studije obaveštava čitaoce, ako se odluče na sudbinu „bundžija“, da im njegova knjiga može pružiti „izvesne orijentire“ i pomoć u pokušaju preplivavanja na „drugu obalu“.

Neka bude dopušteno piscu ovog predgovora da se usprotivi Kara-Murzinoj vrednosnoj oceni vlastite knjige kao vrlo, vrlo, preskromnoj. „Manipulacija svešću“ je, govoreći pošteno i otvoreno, ne samo sjajan udžbenik za sve političare i druge „društvene“ radnike koji žele da usavrše tehnologiju vladanja ljudima, već istovremeno i odlična obuka u odbrani protiv takvih namera i prakse.

Kara-Murza je, zapravo, stavivši glavni naglasak u svojoj analizi na tragediju stanovnika Sovjetskog Saveza, posle raspada te federalne države, opširno objasnio sociološko-psihološke i sve druge najbitnije elemente tog događaja. Mnoštvom primera i citiranjem više od stotinu vrhunskih i svetski priznatih mislilaca – politikologa, sociologa, psihologa, filosofa, istoričara, književnika, političara i verskih vođa, jako dobro je objasnio kako je ljudsko društvo, od starog veka pa do današnjih dana, došlo na put u kome najmoćnije članice svetske zajednice hrle ka novom sumraku slobodnog mišljenja i prelasku u „totalitarnu demokratiju“.

Nastavljajući kretanje po putu zadatom reformama Gorbačova i Jeljcina, Rusija se tako duboko zaglibila u krizu da se sada može raditi samo o revolucionarnom kidanju nastalih vrzinih kola.

Pod revolucionarnim dejstvima ovde se podrazumevaju ciljani programi usmereni na brzu i duboku promenu društvenih institucija koje su tokom reforme bile nastrojene (ili su se „samonastrojile“) na demontažu rusijskog naroda i institucionalnih matrica životnog ustrojstva Rusije. Vrsta i tehnologija takvih revolucija predstavljaju temu posebnog razgovora.
Ako se taj revolucionarni projekat bude ostvarivao u režimu sadejstva a ne protivdejstva sa vlašću i državnim aparatom, onda će kriza biti prevaziđena bez teških potresa. U suprotnom će doći do sukoba raznih delova društva sa vlašću i međusobno – i proći ćemo novi krug spirale haosa.

…državne, ekonomske i kulturne nezavisnosti Rusije čine ogromnu većinu stanovništva. Ali ona je pocepana i neorganizovana, naš narod je tokom godina reforme bio „demontiran“, rasut. Ipak se zajednica građana koja ima obeležja rusijskog državotvornog naroda može preporoditi u kratkom roku. Ona je gotovo sazrela za to i samo čeka „okidač“, idejnu i organizacionu matricu, pa da njeno kristalizovanje i sklapanje započne. Ta većina čini rastresitu, ali ipak zajednicu – nezavisno od socijalnog položaja, uzrasta i nacionalnosti ljudi koji je čine. Raskol koji se u Rusiji odigrao uglavnom nije prošao po tim linijama podele – prepreke nastale na tim linijama nisu nesavladive. Sačinjavanje „projekta budućnosti“ i izlaz iz sadašnje krize odvijaće se srazmerno novom sklapanju naroda od većine stanovništva uz vaspostavljanje njegovog kulturnog i svetonazornog jezgra. Već je očigledno da će se to vaspostavljanje svetonazornog jezgra odvijati uz kontinuitet istorijskog civilizacijskog puta Rusije. Do liberalne Reformacije Rusije (poput protestantske Reformacije u Zapadnoj Evropi) nije došlo. I liberalizam, i demokratija, i tržište u Rusiji gradiće se na suštinski drugačijim osnovama nego na Zapadu. Uostalom, isto se dešava i u svim drugim civilizacijama koje su preživele ekspanziju Zapada u Novo doba.
…načelna obnova političkog sistema države uz pojavu organizacionih oblika (stranaka i pokreta) izgrađenih polazeći od civilizacijskog a ne klasnog prilaza. Ti organizacioni oblici moraju biti primereni savremenom istorijskom izazovu Rusije kao civilizacije. Jezik, programi, način delovanja i organizacija političkih snaga koje se takvog projekta late moraju odgovarati onim pretnjama Rusiji koje su tokom savremene krize sazrele.Partije, to jest „delovi“, predstavljaju tvorevinu klasnog građanskog društva. One zastupaju interese raznih socijalnih skupina u „ratu svih protiv svih“ vođenom u civilizovanim okvirima. Vladajući krugovi, koji su započeli demontažu SSSR-a, pokušavali su da tokom gorbačovske perestrojke stvore višepartijski sistem koji bi „narezao“ naše društvo zavisno od socijalnih interesa. To nije uspelo, realno imamo dva „odlivka“ stare, neklasne KPSS – Jedinstvenu Rusiju i KPRF, a takođe treću pseudopartiju podjednako neklasnog obeležja – Liberalno-demokratsku partiju Rusije. One stranke koje su nastale kao doista buržoaske i prožete klasnom svešću (Savez desnih snaga i Jabuka) – posustale su i takođe se pomeraju ka „nadklasnoj“ vrsti. U celini, čitav taj po zapadnom šablonu stvoreni sistem stranaka nije uzmogao da odgovori na istorijski izazov i već se vidi da neće ni moći. Te stranke govore jezicima koji nisu u stanju da izraze suštinu naše krize. Tokom ispitivanja 2000-2003. zapažena je postojana tendencija pomeranja masovne svesti ka ideji „departizacije“ društva – krajem tog razdoblja preko 72% ispitanika ili odbija da odredi svoju poziciju u okviru postojećeg političkog spektra, ili ima poteškoće oko samoidentifikacije.

To znači da se odvija spontano prevazilaženje raskola društva i višepartijske podele, skupine stanovništva ponovo se pribiraju u narod. Stvaranje u RF velikog pokreta („kvazi-stranke“) civilizacijske vrste moguće je i potrebno. Takva stranka „nove vrste“ neće odstraniti već spremne stranke, već će ih „prožimati“, zbirajući iz njih sve aktivne građane koji se podjednako odnose prema pretnjama sa kojima se Rusija suočava kao celina. Taj pokret će i postati organizaciona osnova na kojoj će se taj narod zbrati i steći samosvest. Budući zbran na svetonazornoj osnovi, sačinjenoj u ruskoj kulturi i kulturi naroda Rusije u celini, s njihovom predstavom o svetu, čoveku i pravdi, taj pokret niti može niti će imati bilo kakve genetske veze s rasizmom i fašizmom.

…i čim se pojave „zameci kristalizovanja“ takvog pokreta i objave njegovi prvi programski dokumenti, proces njegovog punjenja bi vrlo brzo krenuo. Naše istorijsko iskustvo pokazuje da u presudnim trenucima upravo politička snaga okupljena radi prevazilaženja pretnje narodu, pretnje civilizacijske vrste, stiče u Rusiji masovnu podršku i biva sposobna da ga sjedini radi Opšteg dobra. Mi posedujemo iskustvo takvog „sklapanja“.„Pobornici rodne grude“ među boljševicima, istupajući pod klasnim parolama, rešavali su u stvari civilizacijsku protivrečnost prve trećine XX veka. Upravo zato i naši, i zapadni liberali i trockisti, uprkos svoj međusobnoj omrazi oko socijalnih pitanja, zajednički mrze boljševike – zbog toga što im je uspelo da u Sovjetskom Savezu „sklope“ narod koji je uzmogao da izvede modernizovanje zemlje i odbije novu „tevtonsku najezdu“.

U našoj krizi su socijalno i nacionalno tesno isprepleteni. Prevazilaženje patološke socijalne nepravde koja je traumatizovala većinu stanovništva Rusije, sprečavanje privredne i kulturne pošasti koja sazreva, moguće je samo pomoću programa koji istovremeno i skupa rešava socijalne i nacionalne protivrečnosti, kroz vaspostavljanje Rusije kao celine. Narodi se ne zbiraju izjavama, već vaspostavljanjem čitavog mnoštva privrednih, socijalnih, kulturnih veza između ljudi, oblasti, narodnosti.

Sklapanje novog tela velikog naroda od raskomadanih delova našeg društva omogućava mirno kidanje sadašnjeg vrzinog kola. Kad stekne sopstvenu političku organizaciju, taj narod može da smireno i uvereno vodi dijalog sa kosmopolitskim delom društva koji želi da se Rusija rastvori u periferiji Zapada. Tako ćemo izbeći razorni sukob „siromašnih“ i „bogatih“ koji sazreva. Takvu mirnu revoluciju preporoda može izvesti samo narod a ne klasa. Taj korak lišiće snage parazitsku oligarhijsku nadgradnju, što će olakšati i rešavanje socijalnih protivrečnosti unutar našeg društva.

Stvaranje takve „stranke“ promenilo bi tok događaja. Bila bi otklonjena opasnost da Rusija i bratski narodi utonu u novo razdoblje masovnih patnji. Vlast koja dobije stvarnu podršku, a istovremeno podvrgnuta građanskom pritisku, mogla bi (i bila bi prinuđena) da prekine pljačkanje poslednjih dobara zemlje koje i dan-danas traje, da postepeno vaspostavi suverenitet i privredu Rusije. To bi sprečilo razorne „puzajuće“ socijalne sukobe. Intelektualne snage za taj projekat su sazrele, tehnička sredstva postoje. Ako vlast Rusijske Federacije počne da suzbija zametke takvih inicijativa, onda će ova istorijska šansa biti propuštena, a sledeći pokušaj odigravaće se već tokom i posle „narandžaste“ revolucije, s velikim rizikom propasti državnosti.

Dodatne informacije

Težina 1.500 kg