Naučna fantastika ogledalo stvarnosti 20. veka

Opis

Manićev esej opisuje društveno-političke prilike i njihove promene tokom 20. veka, u SAD-u i Evropi, viđene očima pisaca naučne fantastike. Autor podseća kako je francuski pisac Stendal, u svom romanu „Crveno i crno“, izneo mišljenje da je roman ogledalo koje se nosi putem i koje čas odražava nebesko plavetnilo, a čas kaljuge po putu. Esej Aleksandra Manića ukazuje da su autori kvalitetne naučno fantastične književnosti, u tom periodu od sto godina, pisali o različitim temama: bliska i daleka budućnost, nuklearna katastrofa, udaljene planete, čudna bića, intergalaktička putovanja… Međutim, uvek je bilo u pitanju ogledalo njihove sopstvene stvarnosti. Svojim delima oni su odslikavali svet koji ih okružuje i opisivali svoja razmišljanja, strasti, strahove, nezadovoljstva, pobune… London, Zamjatin, Haksli, Orvel, Bredberi, Lem, Berdžis, Balard, Dik, braća Strugacki, Žeri, Le Gvin, Gibson, Pekić, Anđelković – u svojim romanima pisali su o duhovnim i društvenim problemima koje su proživljavali, o ideologijama svojih zemalja, o politici, ekonomiji…