Milovan Vitezović

Милован Витезовић

Милован Витезовић (11. 9. 1944. године) је српски писац, професор и сценариста. Пише песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и тв сценарија. Објавио је више од четрдесет књига у преко сто педесет издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма.

Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански… Витезовић је један од ретких наших савременика, чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је бројних телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.

Рођен је у Витезовићима код Косјерића 11. септембра 1944. године. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС- у вршио је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко-забавног програма РТС- а. Члан је Удружења књижевника Србије и српског ПЕН центра; говори и пише за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. На Факултету уметности, у звању ванредног професора од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио.

Као приповедач, ток радње води неосетно, спонтано и са пуно хумора прилагођеним ситуацији; дела се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о ком се говори. Дијапазон тема којима се Витезовић служи је веома широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружа не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена. Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанци. Као гост-уредник у Завду за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића.

Најзначајнији романи

  • Шешир професора Косте Вујића
  • Лајање на звезде
  • Милена из Кнез Михаилове
  • Света љубав
  • Хајдук Вељко Петровић
  • Европске године кнеза Милоша
  • Чарапе краља Петра
  • Симфонија Винавер

Хајдук Вељко Петровић, Европске године кнеза Милоша и Чарапе краља Петра су романи историјске тематике на чијој је грађи Витезовић радио готово двадесет година.

Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечије игре (1978. год.) , Велике Базјашке повеље у Букурешту 2005. године, Кочићева награда (2005. год. ) ־ Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.) , награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.) .

Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.

У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечије игре, највећи фестивал дечијег стваралаштва у Европи.

Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.