Nikola Milošević

Никола Милошевић

Никола Милошевић је био један од ретких представника српске интелектуалне елите који није „певао“ по диригованим нотама и није ћутао у временима када су фукаре и лопови измигољили из јазбина, када су времена била мрачна, па и кад је тај мрак 2000. наводно отклоњен.
Још од раних дана, професор теорије књижевности, велики познавалац и поштовалац лика и дела Милоша Црњанског, умео је да дигне свој глас: и 1968. када се, угрозивши успешну академску каријеру, обратио побуњеним студентима буквално са катедре, стојећи на њој; када се седамдесетих дрзнуо да критикује Маркса у земљи која је истицала да своје темеље гради на марксизму; када је средином осамдесетих његова критика Стаљина изазвала реакцију и совјетске државе која је тражила његово избацивање са факултета; када је и деведесетих подигао глас против новог политичког једноумља и аматеризма; и на крају — и после 2000. када није желео да дозволи да се ћутке прелази преко лажи и фарсе прикривених пумпањем ентузијазма и поновним замазивањем очију јавности.
Свих тих деценија академик Никола Милошевић наслушао се и проживео је разне приче и системе о демоктарији, о братству и јединству, о патриотизму, али је био један од ректих чији је живот истински обележен демократском, либералном свешћу и родољубљем.
Никола Милошевић је био један од оснивача Демократске странке 1990. да би потом са још десет угледних интелектуалаца основао Српску либералну странку коју је водио до смрти.
Правдољубив, оштре мисли и пера, искрено посвећен демократији, није попут неких својих колега са универзитета одмах по слому Милошевића потрчао за управним одборима, амбасадорски местима и саветодавним титулама. У 2003. години изабран је за посланика у Народној скупштини, на листи Демократске странке Србије. Али посланички мандат није га одвео у разне пословне и имовинске комбинаторике.
И тада, као и пре 2000. био је оно што и одувек — интелектуалац, искрено предан свом раду и моралу, критички настројен према свему и свакоме, укључујући и себе самог.

„Никола Милошевић је имао ту илузију да се поштењем без новца може нешто постићи и у том погледу је заборавио на антрополошки песимизам којем је начелно припадао.“

Најпознатије су му књиге:

  • Антрополошки есеји
  • Роман Милоша Црњанског
  • Негативан јунак
  • Идеологија, психологија и стваралаштво
  • Андрић и Крлежа као антиподи
  • Зиданица на песку
  • Шта Лукач дугује Ничеу
  • Филозофија структурализма
  • Достојевски као мислилац
  • Марксизам и језуитизам
  • Психологија знања
  • Антиномија марксистичких идеологија
  • Царство Божије на земљи. Филозофија диференције
  • Има ли историја смисла
  • Филозофија и психологија
  • Нит Михољског лета
  • Кутија од ораховог дрвета
  • Сенке минулих љубави

НАГРАДА „НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ“

Додељује се за достигнућа у области теорије књижевности и уметности. Награда постоји од 2002. године а 2007. је добила име по Николи Милошевићу.
У свом плодном раду бавио се филозофијом, књижевним радом, публицистиком и књижевном критиком. Био је председник Задужбине „Милош Црњански“. Аутор је више књига, књижевно историјских и књижевно теоријских студија, као и великог броја есеја, предговора, рецензија и књижевних критика. Учествовао је у многим књижевним и политичким јавним трибинама. Написао је преко двадесет књига филозофске и књижевно-теоријске тематике, неколико књига политичке тематике и три романа.

Легат професора Милошевића који садржи више хиљада књига, он је завештао Православном богословском факултету Универзитета у Београду.