Prof. Slobodan B. Vujić, rođen 1947. u Čereviću Fruška Gora redovni član AINS od 2002, sekretar Odeljenja rudarskih i geoloških nauka, redovni profesor i šef Katedre za primenjeno računarstvo i sistemsko inženjerstvo Rudarsko-geološkog fakulteta (RGF) Univerziteta u Beogradu.
Diplomirao je na RGF 1970. na Smeru za elektrotehniku i mašinstvo i na Smeru za površinsku eksploataciju, magistrirao je 1975. na temi iz operacionih istraživanja, a doktorirao 1980. na temi iz matematičkog modeliranja. Specijalizirao je projektovanje rudnika, operaciona istraživanja, računarstvo i matematičko modeliranje na Moskovskom državnom rudarskom univerzitetu, Ukrajinaprojekt Kijev, Rudarsko-metalurškoj akademiji Krakov, Univerzitetu Lomonosov u Moskvi, i Imperijal koledž u Londonu. Od izbora za asistenta 1972. radi na matičnom fakultetu, u zvanje red. prof. biran je 1991, drži ili je držao nastavu na predmetima iz rudarskog inženjerstva, primenjenog računarstva, automatizacije i upravljanja procesima i sistemskih nauka. Po pozivu držao je predavanja na institutima i fakultetima izvan zemlje.
Inicirajući i postavljajući puteve istraživanjima novih pravaca u rudarskoj i geološkoj nauci i inženjerstvu, pripada grupi rudarskih stručnjaka koji imaju pionirsku ulogu u otkrivanju novih naučnih područja. Originalnim teorijskim postavkama i rešenjima ostvario je doprinose kojima je srpsku naučnu misao na ovom polju svrstao u svetski vrh. Osnivač je beogradske škole matematičkog modeliranja, sistemskog inženjerstva i primenjenog računarstva u rudarstvu i geologiji. Autor ili koautor je preko 300 naučnih i stručnih radova, 15 monografija, 15 udžbenika, stručnih knjiga i priručnika, 40 naučnih projekata, 30 softverskih paketa sa 120 programa. Priredio je za štampu 17 naučnih i stručnih publikacija. Prosečna godišnja citiranost njegovih radova veća je od 30. Organizator je brojnih domaćih i međunarodnih naučnih skupova. Koautor je izložbe o srpskom rudarstvu „Rudarstvo na tlu Centralnog Balkana-Osam hiljada godina istorije” (SANU, Beograd, 2003).
Uticao je na razvoj inženjerske misli i kroz osavremenjavanje obrazovanja rudarskih i geoloških stručnjaka, pokrenuo je i oformio novi studijski program „Računarstvo i sistemsko inženjerstvo” na RGF-u, rukovodio je izradom brojnih doktorskih disertacija i magistarskih teza.
Značajne doprinose dao je u rešavanju mnogobrojnih praktičnih problema u rudarskoj industriji, na uvođenju naprednih tehnologija, na osavremenjavanju i razvoju srpskog rudarstva, izradom i uspešnom realizacijom preko 120 projekata, studija i investicionih programa, 80 ekspertskih ocena, i 23 projekta iz automatizacije i upravljanja procesima. Njegova rešenja rudničkih računarski podržanih nadzorno-upravljačkih sistema u realnom vremenu, sa višestepenom logičkom strukturom i implementiranom GPS tehnologijom, predstavljaju novinu u rudarstvu i ubrajaju se u najznačajnija ostvarenja savremene domaće nauke i tehnike.
Od 1970. kada kao diplomac učestvuje na uvođenju u rad prvog računara (Tara-50) na RGF-u, opredeljujuće utiče i doprinosi istraživanjima, razvoju, podizanju i integrisanju znanja iz rudarskog inženjerstva, primenjene matematike i računarstva. Osnivač je na matičnom fakultetu Računarskog centra (1976), Katedre za primenjeno računarstvo i sistemsko inženjerstvo (1994) i Laboratorije za računarski integrisane tehnologije i sistemsko inženjerstvo (2007), Jugoslovenskog komiteta za primenu matematičkih metoda i računara u rudarstvu i geologiji (1988), Međunarodnog simpozijuma sa istoimenom tematikom (održano 9 simpozijuma u 7 zemalja), predsednik je njegovog Naučnog saveta. Jedan je od osnivača Smera i Katedre za površinsku eksploataciju RGF-a (1972), istoimenog Komiteta SIT (1973), čiji je bio prvi sekretar, Balkanske asocijacije rudarskih stručnjaka (2004), čiji je bio predsednik (2005-07) i Balkanskog rudarskog kongresa.
Aktivan je na širem polju, bio je sekretar Predsedništva SIT (1987-90), prodekan RGF-a (1992-94), potpredsednik i član Upravnog odbora Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije, član Međunarodne naučne komisije i koordinator u okviru naučne saradnje Jugoslavije i SEV-a (1980-90), član Ekspertskog koordinacionog tima i Naučnog saveta projekta izgradnje Sistema naučnih i tehnoloških informacija Jugoslavije (1989-91), član Ekspertske komisije za energetske tehnologije i rudarstvo Ministarstva nauke Republike Srbije (2005-06), član Izdavačkog saveta časopisa Yujor i dr.
Inostrani je član Ruske akademije prirodnih nauka (1996) i Akademije rudarskih nauka Rusije (2006), redovni je član Balkanske akademije nauka za mineralne tehnologije, počasni je doktor Univerziteta u Sofiji (2007), počasni član SIT (1987) i Naučno-tehničkog saveza Bugarske (2005). Za dopisnog člana AINS biran je 1999. Dobitnik je više značajnih priznanja za naučne doprinose (Povelja Prof. dr Branislav Milovanović (1995), Plaketa Prof. dr Vojislav Stojanović (1997),Povelja Symopis (2003) i dr)
