1.210,00 RSD
Radio u Institutu društvenih nauka u od 1981. do 2000, gde je 2001. godine stekao zvanje višeg naučnog saradnika. Od 2001. godine bio je vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od 2006. je u zvanju redovnog profesora.
Informatika je objavila novu knjigu “ Vreme bez bića ili prevladavanje Hajdegera”, Milana Brdara, filozofska rasprava.
ISBN: 978-86-82528-11-1
Povez: mek povez
Broj strana: 502 str.
Pismo: ćirilica
Format: 146×240 cm
Izdavač: Informatika a.d.
NOVO ČITANJE HAJDEGEROVE FILOZOFIJE
Da li je Hajdeger zaista najveći filozof XX veka ili čak jedan od nekolicine najvećih u istoriji filozofije, kako se to često ističe u literaturi? Jesu li te pohvale potkrepljene konkretnim analizama njegovog dela, kako bismo znali na čemu se temelje tako laskave ocene? U ogromnoj literaturi o njemu, to, na iznenađenje, nije slučaj. Više se može govoriti o podrazumevanju, kao da je traženo obrazloženje – neko nekada negde izložio, tako da za ponavljanjem kritike nema potrebe.
To je razlog zašto je autor, posle usvajanja Hajdegerovog dela (Um crne šume, 2019), preduzeo njegovu temeljnu kritičku analizu. Osnovni zaključci su savim iznenađujući. Naime, Hajdegerovo glavno delo (Biće i vreme, 1927) se otkriva kao nespretno programski sročeno, eklektično i prepuno protivrečnosti, nedorečeno i bez izgleda u pogledu realizacije strateškog cilja. Autor kritike naročito potencira problem fundamentalne ontologije, s dva generalna zaključka: prvo, Hajdeger nije u stanju da razvije njen koncept zato što je osujećen osnovnim strateškim ciljem: pitanjem smisla bića kao bića. Drugo, autor pokazuje na koji način je razvijanje njenog koncepta moguće i izlaže ga do stepena osnovne zaokruženosti.
Ovo delo zaslužuje respekt zbog vidljivog truda koji je uložen pri iščitavanju Hajdegera. Pleni autorov zahvat kojim sve pojedinačnosti Hajdegerovog dela razmatra u okviru njegove celine, rekonstruisane iz njegovih sabranih dela. Autor suvereno vlada materijom, Hajdegera obrađuje imanentno kritički i na osnovu dobijenih rezultata izvodi ocenu o značaju njegovog dela u filozofiji XX veka. Poseban kvalitet izlaganja predstavlja autorovo otvaranje novog horizonta interpretacije, razgraničenjem analitičkih nivoa, izlaganjem dijalektike straha i strepnje i filozofsko-teološkog smisla Hajdegerovog dela. Krunu ukupnog izlaganja i kritike predstavlja autorov doprinos u koncipovanju fundamentalne ontologije kao jedino preostale „prve filozofije“ posle pada transcendencije (i smrti Boga). Upravo taj deo je od središnjeg značaja za naizgled prambicioznu nameru prevladavanja Hajdegera. Posle ove, originalne ili sasvim atipične i kontroverzne knjige, u oblasti Hajdeger‒interpretacije, više ništa neće moći da bude kao pre. Ona će bez sumnje novim tumačima davati podstrek za savim novo čitanja i tumačenja Hajdegerove filozofije.
| Težina | 650 kg |
|---|
