Nikola Milošević

Nikola Milošević je bio jedan od retkih predstavnika srpske intelektualne elite koji nije „pevao“ po dirigovanim notama i nije ćutao u vremenima kada su fukare i lopovi izmigoljili iz jazbina, kada su vremena bila mračna, pa i kad je taj mrak 2000. navodno otklonjen.
Još od ranih dana, profesor teorije književnosti, veliki poznavalac i poštovalac lika i dela Miloša Crnjanskog, umeo je da digne svoj glas: i 1968. kada se, ugrozivši uspešnu akademsku karijeru, obratio pobunjenim studentima bukvalno sa katedre, stojeći na njoj; kada se sedamdesetih drznuo da kritikuje Marksa u zemlji koja je isticala da svoje temelje gradi na marksizmu; kada je sredinom osamdesetih njegova kritika Staljina izazvala reakciju i sovjetske države koja je tražila njegovo izbacivanje sa fakulteta; kada je i devedesetih podigao glas protiv novog političkog jednoumlja i amaterizma; i na kraju — i posle 2000. kada nije želeo da dozvoli da se ćutke prelazi preko laži i farse prikrivenih pumpanjem entuzijazma i ponovnim zamazivanjem očiju javnosti.
Svih tih decenija akademik Nikola Milošević naslušao se i proživeo je razne priče i sisteme o demoktariji, o bratstvu i jedinstvu, o patriotizmu, ali je bio jedan od rektih čiji je život istinski obeležen demokratskom, liberalnom svešću i rodoljubljem.
Nikola Milošević je bio jedan od osnivača Demokratske stranke 1990. da bi potom sa još de