Opis
Sveti vladika je bio čovek izvanrednog obrazovanja, ali on se ne razmeće svojim znanjem – ono ga ne čini nadmenim, nego mudrim. Mudrost se sastoji u tome da svoja znanja prenese drugima, tako da ih i drugi rado prihvate kao životno važna. Sva znanja o svetu koji ga okružuje Sveti je preispitao Svetim pismom i Svetim predanjem. Zahvaljujući tome, slušaoci i čitaoci Svetog vladike počinju jasnije da osećaju najdublju mudrost i Starog i Novog zaveta i, isto tako, da drugim očima gledaju na ono što su do tada navodno videli, ali nisu do kraja razumeli. Sveti nije u toj meri čitaocu prenosio znanje, koliko ga je učio da razume smisao događaja, pojava i činjenica koje danas, nažalost, gotovo „nesvarene“ prolaze kroz ljudsku svest. Nikolaj Srpski ne pripoveda u toj meri, koliko nas uči da slušamo i da čujemo. On ne pokazuje u toj meri, u kojoj nas uči da gledamo i da vidimo. Štaviše, on čitaoca poziva da bude oprezan u pogledu racionalnog proučavanja sveta (to je metod namenjen „slepima“, koje uče da se kreću pomoću opipavanja) i umesto toga predlaže ono što se u gnoseologiji danas označava neshvaćenom rečju „intuicija“. To je, u suštini, sagledavanje sveta duhovnim vidom. Sveti vladika „leči“ svoje „slepe“ čitaoce, koji su postali žrtva evropske filosofije i materijalističke nauke, otvarajući im oči i dajući mogućnost da neposredno sozercavaju Istinu.
