Vasilij Aksjonov

Vasilij Pavlovič Aksjonov (20. avgusta 1932, Kazan – 6. jul 2009, Moskva) – ruski pisac i scenarist. Njegovo stvaralaštvo, u kojem je odraza našla ruska istorija druge polovine prošloga veka, s pravom može da se nazove letopisom našeg vremena. Sin visokokog partijskog radnika Pavla Aksjonova, zatočenog početkom tridesetih godina zajedno sa ženom, Vasilij Aksjonov je već kao dete na svojoj koži osetio tragiku „staljinovskih vremena“.

Detinjstvo budućeg pisca detaljno je opisala njegova mati Jevgenija Ginzburg u knjizi Strma maršruta (1967-1977). To je jedno od najiskrenijih dela koja pripovedaju o strahotama represalija i životu političkih zatvorenika po logorima i zatvorima.

Aksjonov je odrastao u Magadanu, mestu progonstva njegove majke. Dečak je bio nevoljni svedok razgovora između ljudi koji su bili osuđeni zbog političkih pogleda. Njihova razmišljanja o protivurečnostima sovjetskog sistema u znatnoj su meri uticala na pogled na svet budućega pisca.

Diplomirao je 1956. na Medicinskom fakultetu „I.P.Pavlov“ u Leningradu. Prve Aksjonovljeve pripovetke, objavljene u časopisu Junost (1959), prožete su slobodarskim raspoloženjem. Rodila ih je ideološka „jugovina“, nastala posle 20. Kongresa Komunističke partije SSSR-a. Aksjonovu su slavu doneli realistička pripovest Kolege (1960) i roman Karta do zvezda (1961). Napisani su u ispovednom maniru uz široko korišćenje mladalačkog slenga, što je u književnosti toga doba bilo